Još su dinosaurusi umirali od raka, ali niko nije povezao jednostavne statisticke podatke o oboljenjima od raka i specificnostima života na pojedinim podrucjima, piše u svojoj knjizi Džordž Džonson, iskusni novinar koji se bavi naukom. Rak nastaje usled nekontrolisanog deljenja celija
Knjiga "Hronike raka" donosi temeljan uvid u istoriju verovatno najstarije i najkompleksnije bolesti, njenog tretmana u medicini i društvu i mocno svedocenje jednog savremenog para o borbi s rakom. Knjiga pocinje u gradicu Dinosaur u Koloradu, gde je pronaden najstariji poznati slucaj raka - da, na kostima dinosaurusa.
Džonson piše od moru statistickih podataka o raku, koje su prikupile razne naucne i državne institucije, ali koji nisu povezani medusobno i sa mnogim društvenim prilikama. Tako on navodi primer podatka da je u Ajovi veci proj ovboljenja od raka mozga nego na Havajima i dodaje da se to nigde ne povezuju s mogucom poljoprivrednom vezom, odnosno beskonacnim farmama u susednim državama Kanzasa i Nebraske.
Pre nego što prede na razlicite slucajeve i izlecenja tokom istorije, knjiga opisuje kako je još Hipokrat u petom veku pre Hristak koristio naziv "karkinos", grcki pojam za životinju raka, kako bi opisao "bolest koju Latini zovu rak". Od Grka je ostao naziv karcinom i onko (onkologija), što oznacava teret, masu.
Džonsova supruga Nensi pre nekoliko godina je saznala da boluje od "metastaza kojima se ne zna gde je primarni rak". "Tumor je odlucno rastao, sejao seme, metastazirao, ali niko nije znao gde je", piše Džonson . "Pronašli su ga tek kasnije, u fazi cetiri, na maternici, što je znacilo da Nensi ima tek nekoliko godina života pred sobom". Ona je srecom pobedila statistike.
Džonson je podstaknut svojom porodicnom sudbinom pisao jasno i koncizno i doneo jednu od boljih definicija bolesti: "Rak je fenomen celije koja pocinje da se nekontrolisano deli i akumulira genetsku štetu koju time cini".
Dobro je savladao i teroiju metastaza, u kojoj opisuje kako odredene celije metastaza raka preferiraju odredena ljudska tkiva i opisao metabolicki sindrom, patološku spiralu koja izaziva više ozbiljnih hronicnih bolesti.
Džonson priznaje da ga muci što je njegova odluka da ne želi da ima dece možda izložila Nensi bolesti. "Žene koje ne rode dete imaju više menstrualnih ciklusa što znaci da su više izložene estrogenu, a taj je hormon Nacionalni toksikološki program identifikovao je kao kancerogen", kaže Džonson.
Knjiga ostavlja utisak da svi znaju neobicno malo s obzirom na sve veci uticaj raka na naše živote i društva, a pravoga leka još nema. Karcinom je svuda, a brojke su kontradiktorne, nemamo pojma o stvarnom uticaju hrane na tom podrucju. Recimo kafa se smatra dobrom jer smanjuje rizik od raka debelog creva i usne šupljine, a sadrži 19 kancerogena ukljucujuci i veoma opasni formaldehid.
Ali Džonson zakljucuje: "Ipak ima neceg utešnog u saznanju da ce rak uvek biti medu nama, da nije sve naša krivica i da možemo preduzeti sve mere predostrožnosti koje postoje i sve jdno oboleti zbog neke male genetske zackoljice koja ce u jednom trenutku odluciti da se ispolji".
Pre Džonsona, legendarnu knjigu o karcinomu, koja se smatra neprevazidenom, napisao je indijski lekar Sidarta Mukherdže, jedan od pionira istraživanja karcinoma i strastveni istoricar te bolesti.
