Lekari i nutricionisti vec godinama isticu da je Japan jedna od zemalja sa najmanjom stopom gojaznosti i srcanih i kardiovaskularnih oboljenja. Dobro zdravlje i dugovecnost „duguju“ pre svega ishrani, koja se bazira na pirincu, soji, morskim plodovima, kao i uredenom zdravstvenom sistemu i fizickim aktivnostima u školama.
Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) i Ujedinjene Nacije (UN), raspolažu podacima koji pokazuju da se Japanci vec decenijama nalaze medu prosecno najdugovecnijim i najzdravijim ljudima na svetu.
Jedan od najvecih uzrocnika smrti u razvijenim zemljama sveta je bolest srca i krvnih sudova, a Japanci se, uprkos stresu koji prouzrokuje izuzetno dugo radno vreme, skuceni prostor i prenaseljenost u toj zemlji, nalaze znatno ispod svetskog proseka kada je u pitanju povišeni krvni pritisak.
Najveci izazivac bolesti srca i krvnih sudova je gojaznost, a taj problem u Japanu je daleko manji nego na Zapadu.
Prema podacima SZO, u Japanu je 5,3 odsto muškaraca i samo 3,5 odsto žena u državi gojazno, dok je svetski prosek gojaznosti za muškarce 10, a za žene 14 odsto.
Razloge za to treba tražiti pre svega u ishrani koja se u Japanu, koji je u potpunosti okružen morem, bazira na pirincu i preradevinama od soje, te na vecoj konzumaciji ribe i morskih plodova.
Usled toga Japanci jedu manje mesa, hleba i soli, koji se smatraju uzrocima gojaznosti, povišenog holesterola i krvnog pritiska.
Japanska kuhinja - jedna od najzdravijih na svetu
Pored ishrane, na smanjenu gojaznost u „Zemlji izlazeceg Sunca", uticaj imaju i vrlo snažna kozmeticka, kao i hemijska industrija, koje konstantno i agresivno putem medija nude mnoštvo preparata za mršavljenje i dopunu ishrani, te namecu ideal lepote koji pospešuje kupovinu takvih proizvoda.
Kada je rec o stilu života, zaposleni u Japanu zbog dužeg radnog vremena u odnosu na druge industrijske zemlje, ne vežbaju mnogo kao Evropljani i Amerikanci.
Proporcionalno, imaju više domacica nego u drugim razvijenim zemljama, a one se cesto bave raznim vrstama rekreacije, od kojih su u poslednje vreme narocito popularni havajski i tahicanski, pa i trbušni ples.
Najvecem riziku izložene su starije osobe, a one u Japanu žive vrlo aktivno. Japanski penzioneri, koji cine cak 23 odsto ukupne populacije, cesto idu u duge šetnje kada obilaze hramove, parkove i vrtove, te idu na izlete u istorijske gradove i regione poznate po javnim kupatilima koja omogucavaju prijatnu relaksaciju.
U Japanu je vrlo popularno planinarenje, u cemu ucestvuje i dosta penzionera u sedmoj, pa i osmoj deceniji života. Oni se cesto odlucuju i na putovanja u inostranstvo. Ali dobro zdravlje i dugovecnost nisu samo dostignuce pojedinca, vec i citavog društva.
Japanci su vec nekoliko decenija u samom svetskom vrhu po dugovecnosti, medutim kada je ova zemlja polovinom šezdesetih godina ušla u Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), zapravo, imala je najkraci ocekivani životni vek medu razvijenijim industrijskim zemljama, clanicama te organizacije.
Petnaest godina kasnije, zahvaljujuci velikom ekonomskom napretku i uspostavljanju dobrog zdravstvenog sistema, Japan je postao zemlja sa najdužim ocekivanim životnim vekom na svetu.
U toj dalekoistocnoj zemlji danas se dosta radi na prevenciji. Cesto se sprovode sistematski pregledi i medijske kampanje, koje vracaju pozornost na odredene tipove oboljenja, ne samo zbog generalno visoke svesti o potrebi da se ocuva zdravlje, vec i zato što brzo starenje populacije finansijski sve više napreže zdravstveni sistem i državni budžet.
Mladi se bave sportskim aktivnostima na poluprofesionalnom nivou
Veliki broj japanskih kompanija ima obavezne temeljne godišnje preglede za zaposlene starije od 40 godina, a neke i za sve radnike bez obzira na godište.
Na tim pregledima obavezno se meri i procenat masti u organizmu, buduci da se gojaznost shvata kao problem koji, prikriveno, pogada i osobe male telesne težine koje nisu dovoljno fizicki aktivne.
Sportski klubovi u Japanu su, slicno kao u Americi, uglavnom u sastavu srednjih škola i univerziteta, pa se veliki broj mladih bavi sportskim aktivnostima na poluprofesionalnom nivou, što takode doprinosi opštem dobrom zdravlju populacije.
