subota, 28. sep 2013, 10:33 -> 10:41
U vreme kada „zdrava hrana“ stice sve više pristalica, bundeva je svakako namirnica koju ne treba zanemariti, pogotovo sada kad joj je sezona. Zbog obilja dragocenih lekovitih sastojaka i specificnog ukusa i mirisa, mnogi je s pravom nazivaju „vojvodanskom bananom“.
Sa obiljem dragocenih lekovitih sastojaka, bundeva (Cucurbita pepo) nezaobilazna je namirnica na trpezi.
Specificnog ukusa i mirisa, ova jednogodišnja zeljasta biljka stigla je iz Južne Amerike, gde je vekovima bila glavna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca.
Mnogi je s pravom nazivaju i „vojvodanskom bananom“.
Danas se jede u citavom svetu, od nje mogu da se pripremaju i slana i slatka jela, može da se jede živa, dinstana, pecena, pržena, a na organizam izuzetno blagotvorno utice i sveže ceden sok.
Ali, bundeva se ne uzgaja samo zbog jestivog ploda, koji može biti težak i više od deset kilograma, vec i zbog uljevitih semenki, od kojih se pravi karakteristicno ulje koje cuva sve korisne sastojke semenki, a zbog specificnog ukusa daje posebnu aromu jelima.
Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstice izlucivanje serotonina u organizam, hormona koji stvara vedro raspoloženje i osecaj srece.
Zato je mnogo bolje da, umesto tableta, osoba koja je neraspoložena pojede krišku kuvane ili pecene bundeve, savetuju narodni lekari.
U svakodnevnoj ishrani, tvrde strucnjaci, sprecava anksioznost i pojavu depresije. Takode, strucnjaci tvrde da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokracne bešike i pomaže u lecenju sindroma iritiranih creva.
Istraživanja su potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima.
Plod bundeve sadrži 90 procenata vode, ali mnogo minerala i vitamina, zbog cega je idealna namirnica za sve koji žele da smršaju.
Bundeva sadrži karotin ili provitamin A, vitamine C i B grupe - B1, B2, B3, B6, ali i niacin, folnu kiselinu.
Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožda, kao i mnogih oligo i mikroelemenata.
Sadrži i više od 60 procenata nezasicenih masnih kiselina i bogata je biljnim proteinima, belancevinama. Sadrži i pektine, celulozu, kao i druga biljna vlakna, što je cini lako varljivom. Masnoca gotovo da nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija.
Plod bundeve se u narodnoj medicini preporucuje kao diuretik za izbacivanje suvišne vode iz organizma, narocito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega i bešike.
Bundevu mogu da jedu i dijabeticari pod uslovom da je ne zasladuju, kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva.
Ko ima psorijazu bundevu treba da jede svaki dan dok je ima na pijaci, kuvanu, pecenu u rerni ili kao sok.
Kod bolnih proširenih vena bundeva takode može da pomogne, preporuka je narodne medicine. Dovoljno je da se sveže istrugana bundeva stavi kao oblog na bolna mesta i drži što duže.
Osobama sa zapaljenjem bešike ili bubrega savetuje se da svakodnevno jedu obrok koji se sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i iseckanog crnog luka. Sve to, pre iznošenja na sto, treba zaciniti sa kašikom do dve pavlake, ali bez soli.
Bundeva je izuzetno bogata vitaminom A, koji je važan za dobar rad ociju, a pogotovo mrežnjace. Zahvaljujuci betakarotinu, predstavlja snažan antioksidans i štiti oko od katarakte.
