utorak, 23. okt 2012, 13:40 -> 17:08 Sa bogatom istorijom, blagotvornim ucinkom na digestivni trakt i širokom primenom u kulinarstvu, mušmula je ukusan dar jeseni i odlican saveznik u borbi za bolje zdravlje.
U obilju jesenjih darova valja obratiti posebnu pažnju na cesto nepravedno zapostavljeno voce poput mušmula.
Iako latinski naziv Mespilus germanica znaci nemacka mušmula, ovo voce potice iz jugozapadne Azije i jugoistocne Evrope, a u Nemacku su je doneli Rimljani, koji su medu prvima otkrili blagodeti tog voca iz porodice ruža.
Kada se oberu, što se preporucuje tek kada lišce pocne da opada, cak i posle prvih mrazeva, tvrde su i opore, pa ih treba ostaviti nekoliko nedelja da zru. Meso tada postaje meko, socno, kiselkasto i kremasto, kao puter od jabuke.
Neki ljubitelji smede lepotice kažu da ih njen ukus podseca na jabukovacu, drugi, pak, na aromaticno vino.
Bila je posebno popularna u srednjem veku, a kao voce koje istrune pre nego što je zrelo i spremno za jelo – mušmula je u književnosti cesto upotrebljavana kao simbol za prostituciju.
Od davnina su cenjene kao prijatno sredstvo za jacanje organa za varenje, protiv dijareje (zbog tanina, pektina i drugih sastojaka). Oni koji žude za alternativnim izvorom vitamina C mogu da privedu svoju potragu kraju kada na pijaci naidu na mušmule.
Iako se uglavnom konzumira sveža, što nutricionisti isticu kao najkorisnije za organizam, od ovog voca mogu se napraviti razne poslastice: marmelada, liker, rakija, ali i sir.
Ukus smedih plodova odlicno se slaže sa puterom, cimetom, karanfilicem, slatkom pavlakom, limunom, suvim groždem i vinom, te ostavlja prostora za širok dijapazon kulinarskih varijacija.
Osušeno lišce mušmule, sakupljeno u doba cvetanja biljke koristi se za spravljanje caja koji se u narodnoj medicini opisuje delotvorno sredstvo za ispiranje grla, za lecenje zapaljenja desni i usta.
Lišce i kora, takode, imaju korisnu stranu – daju lepu mrku i žutu boju tkaninama.
