nedelja, 04. nov 2012, 08:07 -> 08:56
Dunja je od davnina poznata u narodnoj medicini – koristi se pre svega kao sredstvo za ublažavanje kašlja i umirivanje stomacnih tegoba. Najlekovitije su joj semenke koje blagotvorno deluju na rane i bogate su vitaminom B17 (amigdalin), koji ima antikancerogeno dejstvo.
Ako dodete do dunje, nemojte je zaobici. Baš je takva kako izgleda - spoljašnošcu nenametljiva, mirisom pokrece pozitivne emocije, a svojom suštinom daje organizmu znacajnu podršku.
Potice sa Kavkaza, domaci teren su joj Azija i Evropa, ali je osvojila i Novi svet, odnosno Ameriku.
Ima malo kalorija i masti, a više ugljenih hidrata, dijetnih vlakana i nešto proteina.
Bogata je vitaminom C, karotinom (provitamin A), B1, B2, B3 (niacin), kalijumom, magnezijumom, gvoždem.
Kod dunje su lekovite i semenke: sadrže 15 odsto ulja koje je blagotvorno za ublaživanje rana od dugog ležanja i vitamin B17 (amigdalin) koji ima antikancerogeno dejstvo.
Sok od dunje je takode lekovit i koristi se da bi se ojacala sluzokoža usana i želuca. Posebno je dobar za ublažavanje proliva kod dece.
Caj od cvetova se u narodnoj medicini koristi za umirivanje kašlja.
U sastavu dunje ima pektina, što je pored fantasticne arome cini idealnom vockom za marmeladu, jer joj daje želatinoznu komponentu.
Još jedna komponenta - tanin, plus sluz, dobri su za rad creva i sprecavanje infektivnih bolesti.
Zbog oporog ukusa i tvrdoce teže ih je jesti sirove, ali su veoma ukusne kuvane, pecene, kao kompot, marmelada, vocne kašice.
