utorak, 14. maj 2013, 13:12 -> 13:46 Grupa naucnika je ustanovila da crevna flora ima veliki uticaj na gubitak telesne težine i regulisanje insulinske rezistencije, pogotovo bakterija "Akkermansia muciniphila", koja ce se u buducnosti koristiti za lecenje gojaznosti i dijabetesa tipa dva.
Naucnici su vršili ispitivanje bakterija koje žive u crevima i ustanovili su da regulišu telesnu težinu i dijabetes tipa dva.
Rezultati istraživanja, objavljeni u Glasniku Nacionalne akademije nauka, pokazali su da je tecnost, koja je sadržala jednu vrstu bakterija, drasticno promenila telesnu masu kod gojaznih miševa, piše Bi-Bi-Si.
Naucnici veruju da do promene crevne flore, izmedu ostalog dolazi i zbog gojaznosti i pronašli su nacin da je „vrate u normalno stanje". Takode su analizirali kolicine i vrste bakterija u crevima kod osoba normalne telesne težine i gojaznih. Razlika je bila velika.
Slicni testovi sada treba da se rade na ljudima, kako bi se utvrdilo da li iste bakterije mogu da se koriste za mršavljenje.
Istovremeno sa pojavom, da kod osoba sa velikim viškom kilograma hirurške intervencije tipa bajpasa imaju odredenu delotvornost, grupa naucnika Univerziteta Harvard je odlucila da ispita novi istraživacki trag, kako bi se izbegli operativni zahvati koji nisu bezazleni i kako bi se videlo da li je moguce da se pomogne osobama sa viškom kilograma modifikacijom sastava njihove crevne flore.
Naucnici su obavili istraživanje na miševima kojima je uraden bajpas želuca. Oni su na taj nacin konstatovali da smanjenje velicine želuca izaziva velike promene na nivou bakterijske „populacije", koja se nalazi u crevima.
Nakon prvih opservacija, naucnici su ubrizgali miševima koji nisu bili podvrgnuti hirurškoj intervenciji, izmenjene bakterije u creva. Modifikacija crevne flore, dovela je do brzog gubitka kilograma kod tih glodara.
Oni su takode imali niži nivo insulinske rezistencije, kljucni simptom dijabetesa tipa dva.
Dodavanje bakterije Akkermansia muciniphila povecava gustinu sluzi u crevima. To je promenilo i hemijske signale koji dolaze iz digestivnog trakta, što je dovelo do promene u nacinu na koji je izvršena obrada masti na drugim mestima u telu.
Slicni rezultati su postignuti dodavanjem odredenih vrsta vlakana u ishrani, što je dovelo do povecanja nivoa Akkermansia muciniphila.
Profesor Patris Kani sa Katolickog univerziteta u Luvenu, u Belgiji, rekao je da je prosto neverovatno da samo jedna vrsta bakterija (Akkermansia muciniphila), od hiljada u crevima, može imati takav efekat.
Kani je rekao da je ovo „prvi korak" ka realizaciji plana da se bakterije koriste kao prevencija ili metoda lecenja gojaznosti i dijabetesa tipa dva.
Profesor Kolin Hil, mikrobiolog sa „Koledža Kork", rekao je da je ovo vrlo znacajna studija.
„Ne mislim da je moguce jesti sladoled, torte, cipsove i kobasice po ceo dan, a da zatim bakterije neutrališu energetsku vrednost. Treba voditi racuna o ishrani i ovoj metodi pribegavati u najtežim slucajevima", rekao je Hil.
