Koliko puta ste se dosad pri kupovini nekog proizvoda u prodavnici pitali šta znace nazivi svih onih sastojaka, aditiva i veštackih dodataka koji stoje ispisani na deklaraciji tog proizvoda? Koliko puta ste se pitali da li su ti sastojci uopšte zdravi? Telegraf vam pomaže da otkrijete ima li mesta panici pri kupovini prehrambenih proizvoda i da li su veštacki sastojci hrane otrovni.
Što duži spisak sastojaka ispisan na etiketama, manje zdrava namirnica - jedno je od opštih pravila za kupovinu hrane. Strucnjaci savetuju da ne unosite masti, šecere, belo brašno, mnogo soli, pijete oko dva litra vode dnevno, šetate bar sat vremena, ali ne kada su temperature više od 35 stepeni, dovoljno spavate i tako cete smanjiti rizik od vecine bolesti bar za 20 odsto. Medutim, da li je baš sve tako jednostavno?
Kako postici zdravu, uravnoteženu ishranu u vreme kada ste prinudeni da kupujete u velikim hipermarketima, zbog prekomerne kolicine posla preskacete obroke, retko kuvate a svaki put kada procitate sastav namirnica, pa cak i obicnih integralnih kifli u lokalnoj pekari, od kolicine aditiva gotovo da se na mestu šlogirate.
Pre svega, opustite se, i jednostavno shvatite da u današnje vreme nije moguce jesti 100 odsto organsku hranu, udisati samo cist vazduh, suncati se bez visokog zaštitnog faktora… Da aditiva, zasladivaca, konzervanasa nema, vrlo verovatno bismo se vratili u prastara vremena, sami obradivali zemlju, jeli samo sezonsku hranu…
Kljuc za postizanje zdravog nacina života je umerenost. A da biste manje panicili pri svakom obroku, upoznajte “veštacke neprijatelje”.
Aditivi
Na etiketama namirnica koje kupujete nalaze se citavi spiskovi sastojaka, od kojih vam bar polovina nije poznata i teško se cita i izgovara. Rec je o aditivima u koje spadaju konzervansi, emulgatori, zgušnjivaci, vitamini, minerali, arome koje popravljaju ukus i boje da bi sve izgledalo vizuelno privlacnije.
Ukratko, aditivi koji se nalaze na tržištu su bezbedni. Radi njihove lakše prepoznatljivosti i identifikacije oznacavaju se slovom E, što je ništa drugo do oznaka Evropske unije, prihavacena u vecini zemalja. Ako aditiv ima slovo E, to podrazumeva da je prošao odredenu proveru zdravstvene ispravnosti.
Zasladivaci
Da li ste nekada popili 20 limenki dijetalnih gaziranih napitaka ili 280 zasladivaca ubacili u svoj omiljeni napitak? Ako niste, ne morate da se brinete. Niste ugroženi od toksicnih dejstava aspartama ili drugih zasladivaca, niti je njihova toksicnost ikada naucno dokazana. Upravo ova kolicina je propisana kao maksimalna za osobu težine oko 60 kilograma. Aspartam je 200 puta sladi od šecera, sadrži 10 odsto metanola, a dodaje se mnogim napicima, jelima, slatkišima i u izuzetno je širokoj upotrebi u savremenoj ishrani.
Po kilogramu telesne težine osoba može da unese 40 miligrama zasladivaca, i oni mogu imati sasvim opravdanu funkciju u kontroli telesne težine. Razna zdravstvena udruženja za hranu i lekove uveravaju potrošace da je aspartam siguran za zdravlje i jedna od najcešce ispitivanih namirnica u svetu, dok naprotiv, pojedini istraživaci tvrde da je on jedna od najopasnijih supstanci u prehrambenim proizvodima.
Najnovija italijanska studija o delovanju aspartama, kao zamene za jednu od tzv. “belih smrti”- šecer – obuhvatila je validna istraživanja na temu aspartama u protekle 22 godine.
Nikakva veza izmedu korišcenja aspartama i oboljenja od raka mozga, dojke, pankreasa, moždanog udara, bolesti srca, hematopoeze neoplazme (kao što su Hodžkin limfoma) ili prevremenog porodaja nije utvrdena. Italijanski autori studije utvrdili su i da mnoge druge namirnice sadrže viši nivo aspartama nego što se nalazi u gaziranim ili energetskim picima.
U korišcenju zasladivaca korisnici snose odgovornost da sami odlucuju kako ce balansirati svoju dijetu. Treba proceniti koliko nepotrošenih kalorija zapravo dolazi od konzumacije šecera, te da li ce kao zamenu uvesti zasladivace. Prekomerna telesna težina vodi u brojne zdravstvene probleme sa lošim holesterolom, krvnim sudovima, dijabetesom, rakom dojke, bolestima srca.
Emulgatori
Definitivno najozloglašeniji, emulgatori predstavljaju najvecu brigu ljudi. Zvuce kao neka zatvorska oznaka celije, obeležena slovom E i brojem zlocinca, a vecina ljudi nema ni približnu ideju o kakvim supstancama je rec.
Emulgatori su zapravo integralni deo proizvodnje hrane. Kada pravimo hranu i mešamo sastojke, neki od njih imaju medusobno suprostavljene osobine, npr. ulje i voda, a da bi se oni ucinili spojivim, koriste se emulgatori.
Prirodni emulgatori
Klasican prirodni emulgator je mleko koje je mešavina masti u vodenom rastvoru. Jaje se, takode, uzima kao emulgator, ali i razlicite vrste ulja: palmino, suncokretovo, ulje od soje i svinjska mast.
Lecitin
Najcešce korišcen prirodni emulgator je lecitin – E 322 (od grcke reci lekitos, što znaci žumance jajeta), supstanca slicna masti, nazvana fosfolipid.
Potreban je svakoj celiji tela, ulazi u sastav celijske membrane i štiti celije od oksidacije. Nalazi se u žumancetu jajeta, kikirikiju, svim cokoladnim proizvodima, mnogim životinjskim proteinima, junetini, jagnjetini, svinjetini, hlebu, mlecnim proizvodima, margarinu, pasti, prelivima za salatu, sosovima, ali i decjoj hrani.
Razgraduje telesne masti, koje zahvaljujuci tome mogu biti transportovane u jetru i pretvorene u energetsku hranu. Lecitin deluje i na poboljšanje moždanih funkcija, pa se preporucuje starijim osobama.
Evo i najcešcih emulgatora u industrijskim proizvodima:
Monosodijum-glutamat (MSG / E621)
MSG je amino-kiselina koja se koristi kao pojacivac ukusa za supe, cips, grickalice, keks, zacine, smrznuto povrce…
Veštacke boje
Natrijum-sulfit (E221)
Konzervans koji se najcešce koristi u proizvodnju vina. Prema FDA, približno jedan u 100 ljudi je osetljiv na sulfite u hrani, i mogu da dožive glavobolje, probleme s disanjem i osip.
Sumpor-dioksid (E220)
Najcešce se u prehrambenoj industriji upotrebljava kao antibakterijsko sredstvo, a možete ga pronaci u vinu, pivu, proizvodima od brašna kao što su biskviti, grickalice. Neželjene reakcije su: bronhijalni problem, peckanje ili anafilakticki šok. Takode, uništava vitamine B1 i E.
Nitrati i nitriti
Služe za konzerviranje i bojenje mesa i mesnih preradevina kao što su slanina, šunka, dimljena riba i mogu da podstaknu stvaranje kancerogenih jedinjenja.
Pesticidi
Izuzetna produktivnost moderne agrokulture zavisi u velikoj meri od niza složenih hemikalija, pesticida koji se dodaju usevima, antibiotika, aditiva. Ostaci pesticida u hrani mogu da uzrokuju razlicite bolesti. Ekološki zagadivaci u vazduhu, vodi i zemljištu – teški metali, kao što je živa, ili toksicna jedinjenja, kao što je PCB ( polihlorisani bifenil) i dioksini, mogu takode naci put do hrane.
Samo zbog toga što se ovakve supstance nalaze u hrani u tragovima, ne znaci da su štetne. Rizik po zdravlje ne zavisi samo od toksicnosti supstance, vec i od stepena i vrste izloženosti. Takode, protiv zagadivaca koje ne možemo da izbegnemo, naše telo razvilo je jake preventivne mehanizme za detoksikaciju.
BPA
Foto-ilustracija: Foter.com / Tambako the Jaguar
Hemikalija Bisfenol A ili BPA je uzrokovala povecan oprez kada su u pitanju pakovanja za hranu i pice. BPA se koristi za pravljenje plasticne ambalaže za vodu i da bi se obložila unutrašnjost konzervi. Ako želite da ogranicite izloženost ovoj supstanci, dovoljno je da birate flašice za bebe koje ne sadrže BPA, koristite manje konzervirane hrane i izbegavate plasticnu ambalažu za podgrevanje u mikrotalasnoj peci.
Transmasti
Transmasti se koriste da poboljšaju i produže vek trajanja prehrambenih proizvoda. Pronadene su u prženoj brzoj hrani i preradevinama napravljenim sa margarinom.
Brojne studije pokazuju da transmasti povecavaju nivo LDL holesterola, a smanjuju HDL (“dobrog”) holesterola, povecavaju rizik od srcanog udara, bolesti srca i moždanog udara, a doprinose i povecanju zapaljenja, dijabetesa i drugih zdravstvenih problema.
