Savladavanje novih veština, ucenje stranih jezika, rešavanje ukrštenica i vežbanje samo su neke od metoda koje cuvaju mentalno zdravlje i sprecavaju demenciju
Da bi mozak efikasno obavljao svoju ulogu, mora mu se posvetiti posebna pažnja. Pre svega, neophodan mu je trening isto kao što je to potrebno mišicima, jedino što se u ovom slucaju ne dižu tegovi, vec se vežba citanjem, rešavanjem ukrštenica i stalnim ucenjem novih stvari. Fizicka aktivnost i pravilna ishrana takode su veoma važni u održavanju mentalnog zdravlja i sprecavanju gubitka pamcenja.
Promenite rutinu
Mozak se veoma lako navikava na radnje koje automatski, svakodnevno obavljamo pa ne zahtevaju veliko angažovanje ”malih sivih celija”, pa samim tim dolazi do slabljenja moždanih funkcija. Da biste to sprecili, pokušajte da promenite rutinu. Ako ste dešnjak, perite zube, cešljajte se, oblacite se, hranite se i pišite SMS poruke levom rukom i obratno. U pocetku ce to biti naporno i moracete se potruditi, ali u tome i jeste poenta jer cete na taj nacin razvijati deo mozga koji nadzire pokretanje slabije ruke.
Veoma dobra mentalna vežba jeste i ”iskljucivanje” cula vida prilikom izvodenja dobro poznatih radnji. Zatvorite oci ili preko njih stavite povez i šetajte po stanu, oblacite se, jedite, pijte vodu, umivajte se, perite zube. Tako cete maksimalno aktivirati druga cula i stimulisati moždane centre koji ih regulišu. Pokušajte da radite više poslova odjednom: dok slušate muziku, rešavajte ukrštenice (odlicna vežba za mozak), telefonirajte, kuvajte rucak, crtajte, jer na taj nacin se istovremeno aktivira nekoliko moždanih centara.
Promenite redosled prilikom obavljanja svakodnevnih poslova, jer ih svi radimo automatski, bez razmišljanja. Ako se ujutru najpre umivate, pa oblacite i doruckujte, sledeceg dana promenite raspored.
Spavajte bar sedam sati dnevno
Naucnici su otkrili da su performanse na testovima i mentalnim aktivnostima mnogo bolje posle spavanja, te da san ima veoma snažan uticaj na inteligenciju. Spavanje ili nedostatak sna mogu da uticu na tri tipa memorije: proceduralnu (koju koristimo kako bismo uradili nešto), deklarativnu (pamti detalje i kljucne informacije) i epizodnu (pomocu koje pamtimo dogadaje iz sopstvenog života). Dakle, manjak sna može da oteža proces pamcenja novih informacija i poveca nivo kortizona (hormona stresa) u telu. Stoga strucnjaci preporucuju odraslima bar sedam sati sna…
