Skoro svi koji su doživeli iskustvo bliske smrti tvrde da su imali slicno iskustvo: osecaj blaženstva, napuštanja svog fizickog tela i famozno “svetlo na kraju tunela”. Kako tvrde americki naucnici, do ovoga najverovatnije dolazi zbog porasta elektricne akivnosti našeg mozga u trenucima kada se telo nade u životnoj opasnosti.
Ovakva istraživanja veoma je teško sprovoditi na ljudima, pa su zato strucnjaci eksperimente radili na glodarima u laboratoriji. Svoje nalaze objavili su u casopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences”.
Ranije se smatralo da tokom klinicke smrti mozak osobe potpuno prestaje da radi ili da je njegova aktivnost minimalna, znatno slabija nego u svesnom stanju. Medutim, rezultati istraživanja na životinjama pokazuju da je upravo suprotno.
- Aktivnost mozga u trenutku smrti daleko je snažnija nego u budnom stanju – rekla je autorka studije Džimo Bordžigin, profesorka na Micigen univerzitetu.
- Štaviše, bili smo iznenadeni kolicinom aktivnosti – nadovezao se njen kolega dr Džordž Mašur, profesor anesteziologije i neurohirurgije istom fakultetu.
Istraživaci su svoja merenja elektroencefalogramom (EEG) sproveli na devet anesteziranih glodara kojima je izazvan zastoj srca. U periodu od tridesetak sekundi od trenutka kada su srca prestala da im kucaju zabeležili su nagli porast i jaku koherenciju u moždanim talasima visokih frekvencija, takozvanim gama oscilacijama. Ovi moždani talasi smatraju se osnovom svesti kod ljudi, zaduženih da pomažu u povezivanju informacija iz razlicitih delova mozga.
U proseku, oko 20 odsto ljudi koji su preživeli zastoj srca tvrdi da je doživelo iskustvo bliske smrti. Skoro svi ih opisuju kao iskustvo “stvarnije od stvarnosti”. Ipak, naucnici do sada nisu znali da objasne kako ova iskustva nastaju i jesu li uopšte moguca nakon što srce prestane da kuca. Iste rezultate strucnjaci su dobili i kada su kod životinja izazvali asfikcijaciju, odnosno nedostatak kiseonika u mozgu.
(Telegraf.rs / Tportal)
