Naucnici sa Tehnološkog instituta u Masacusetsu (MIT) uspeli su svetlosnom terapijom da aktiviraju moždana kola i blokiraju kompulzivno ponašanje kod miševa, što bi moglo da pomogne u lecenju opsesivno-kompulzivnih poremecaja kod ljudi, pa i Turetovog sindroma.
Americki naucnici novom terapijom uspeli su da sprece motoricke tikove kod miševa, a veruju da isto mogu da postignu i kod ljudi.
Malo svetla i nema više opsesija, tikova i nekontrolisanog psovanja.
Naucnici iz Tehnološkog instituta u Masacusetsu (MIT) uspeli su da aktivacijom moždanih kola blokiraju kompulzivno ponašanje kod miševa, što bi moglo da pomogne u lecenju opsesivno-kompulzivnih poremecaja (OKP) kod ljudi, pa i Turetovog sindroma.
Oko 2,5 odsto ljudi pati od OKP. Pacijenti kao terapiju obicno dobijaju antidepresive, u kombinaciji sa bihevioralnom terapijom.
Za one koji ne reaguju dobro ni na jedno ni da drugo, alternativa je stimulacija nervnih celija pomocu pejsmejkera ugradenog u mozak.
Kako bi stvorili alternativnu metodu lecenja, tim iz MIT koristio je optogenetiku za kontrolu nervne aktivnosti svetlom.
Ta tehnika nije još testirana na ljudima, ali njihova studija pomogla je naucnicima da identifikuju obrasce moždane aktivnosti zaslužne za kompulzivno ponašanje, kao i da odrede kad treba stimulisati unutrašnjost mozga.
„Nije potrebno stimulisati mozak sve vreme. Dovoljno je to raditi nijansirano i u pravom trenutku", kaže profesor En Grejbil.
En i njen tim, prvo Pavlovljevom strategijom uslovljavanja, uspeli su da stvore OKP kod miševa kojima je nedostajao gen Sapap3, zaslužan za kodiranje sinapsi u delu prednjeg mozga, zaslužnom za zavisnost i opsesivno ponašanje. Oni su ih prvo naterali da mrdaju glavom cim cuju zvuk koji prethodi kapljici vode, koja im pada na glavu. Posle nekog vremena miševi su mrdali glavom i kad kapljice nije bilo, vec se samo cuo zvuk.
Posle toga naucnici su rešili da ih testiraju. Kad su stimulisali na svetlo osetljive kortikalne celije, koje šalju poruke u drugi deo mozga istovremeno kad se iskljucuje ton, miševi nisu mrdali glavom. Zato su zakljucili da je njihova metoda vrlo uspešna.
„Aktivacijom ovih nervnih puteva mogli smo da inhibiramo odredeno ponašanje" objašnjava Erik Burgijer, clan tima MIT.
Optogenetskom intervencijom i stimulacijom mozga svetlom i kod drugih miševa sa opsesivno-kompulzivnim ponašanjem, uspeli su da sprece ili smanje ucestalost tikova.
Zbog toga nameravaju dodatno da ispituju uticaj stimulacije delova mozga na razne poremecaje.
Skot Roc, šef bolnice „Meklin" u Belmontu, kaže da studija MIT otvara vrata mnogim novim mogucnostima, jer su identifikovane celije i kola koje je moguce stimulisati.
„Ovo je veliki korak napred, kako zbog zaustavljanja patološkog ponašanja tako i zbog razvoja novih terapija koje mogu da nastanu iz ove" zakljucuje Roc.
