Virus Zapadnog Nila najcešce se prenosi preko zaraženih komaraca, a kod ljudi se manifestuje kroz simptome slicne gripu: groznicu, encefalitis (upalu mozga), ili meningitis (upalu moždanih ovojnica).
Ovaj virus je potvrden i kod više od 300 vrsta ptica. Premda neke od ptica, narocito vrane, gavrani, svrake i vrapci cesto umiru nakon infekcije, vecina ptica preživi.
Nema dokaza o tome da ljudi mogu da obole direktno od kontakta s mrtvim ili zaraženim pticama. Svi do sada potvrdeni slucajevi bolesti kod ljudi, nastali su nakon uboda zaraženim komarcima. Medutim, ne preporucuje se kontakt golim rukama sa leševima mrtvih ptica.
U slucaju da pronadete mrtvu pticu na vašem balkonu ili dvorištu preporucuje se da koristite rukavice ili plasticnu vrecu za uklanjanje.
Konzumacija pticjeg mesa nije opasna. Nema dokaza da ovakvo termicki obradeno meso i proizvodi mogu preneti bolest na ljude.
Od bolesti se može zaštititi redovnom dezinsekcijom i primenom sredstva protiv komaraca, što je najbolja prevencija od dobijanja bolesti.
Ne postoji odobrena vakcina za zaštitu od ove bolesti kod ljudi, iako se u svijetu intenzivno radi na njenom razvoju.
Sa Veterinarskog fakulteta preporucuju i da ukoliko nakon uboda komarca dobijete visoku temperaturu, ili neki neocekivani zdravstveni poremecaj odmah posetite porodicnog lekara.
Preporucuje se i da se u naseobinama sa konjima sprovede pojacana i intenzivna dezinsekcija objekata radi uklanjanja zaraženih komaraca.
Neophodno je razmotriti i potrebu vakcinacije konja (za koje postoji razvijena vakcina).
Rizici od izlaganja virusu mogu se smanjiti u sezoni transmisije virusa (od juna do novembra) izbegavanjem kretanja u podrucjima velike gustine komaraca, korišcenjem zaštitnih sredstava (insekticida), i svih drugih oblika fizicke zaštite od uboda komaraca.
Higijena okoline i sve mere koje smanjuju izloženost komarcima znacajno ce smanjiti rizike za prenos bolesti.
