Naucnici su otkrili revolucionarni lek za srcane bolesti. Uspeli su da navedu srce miševa da posle srcanog udara samo pokrene regeneraciju oštecenog tkiva pomocu veštacki stvorenog molekula mRNK.
Tim naucnika s Instituta „Karolinska“ i Univerziteta „Harvard“, uspeo je da dode do revolucionarnog leka za srce - uspeli su da navedu srce miševa da posle srcanog udara samo pokrene regeneraciju oštecenog tkiva i da za to koristi maticne celije tog organa, piše britanski Independent.
Studija je pokazala i da se na ovaj nacin stvaraju i nove celije srcanog mišica, što ne samo što leci vec i poboljšava rad srca.
Ovom vrstom terapije omogucen je brži i trajniji oporavak srcanog tkiva koje je ošteceno srcanim udarom, ili na neki drugi nacin.
Tajna je u inovativnom pristupu kojim se izaziva proizvodnja maticnih celija srca, ciji se razvoj kontroliše tako da postanu ona vrsta celija koje su srcu potrebne u datoj situaciji.
„Istraživanje pokazuje da je moguce koristiti srce kao 'fabriku' za proizvodnju razlicitih grupa kardiovaskularnih celija, i to bez ubacivanja novih celija u samo srce“, rekao je Kenet Cejn, profesor Instituta „Karolinska“ u Švedskoj.
Novo istraživanje bazirano je na prethodnoj studiji, kojom je pokazano da se VEGFA (faktor za rast endotelnih celija odraslog srca) može koristiti i da odredi maticnim celijama srca u koju ce se vrstu celija razviti, što znatno pomaže pacijentima.
Da bi naterali srce da samo proizvede VEGFA, naucnici su morali da koriste novu tehnologiju, kojom se sinteticki kurir RNK (mRNK) ubrizgava direktno u srce.
Ovaj veštacki stvoren molekul mRNK dodatno je modifikovan, da ga imunološki sistem organizma ne bi prepoznao kao pretnju spolja i napao.
Istraživanje na miševima pokazalo je da je dovoljno samo jedno stimulisanje VEGFA faktora i da se može primeniti tacno u ošteceno podrucje srca.
Na ovaj nacin se brže i efikasnije leci ošteceno tkivo, dok zdravi delovi srca neometano mogu da nastave rad.
Efekti su dugorocni ako se terapija primeni do 48 sati nakon srcanog udara, cime se znatno smanjuje šansa da ce doci do novog srcanog udara.
„Ovo nas približava klinickom ispitivanju o regeneraciji srcanog tkiva samo jednim hemijskim agentom, bez potrebe da se u srce unose dodatne celije“, naglašava Cejn, ali podseca da je ovo samo pocetak i da treba još istraživanja da bi nova terapija postala standardni nacin lecenja srca.
Najveci problem je razvoj novog uredaja kojim ce biti moguce da se sinteticki mRNK pošalje u srce kateterskom tehnologijom.
Naucnici trenutno rade na njegovom razvoju, ali da bi do njega došlo, neophodno je poceti i klinicko testiranje na ljudima.
